Bol, tuga i jad
Ne znam vise sta osecam, u meni se sve pomesalo, gubim polako, ali sigurno, ritam zivota. Vise mi je sve svejedno, kada vise nemam svoju slobodu, srecu, kada nemam visse koga da volim, kada je za mene sve samo proslost. Zasto su bas meni morale da se dese neke stvari? Pogresila sam, ali zar zbog tih gresaka bas ovoliko moram patiti......vec odavno osecam samo bol, tugu i jad, i ne vidim razliku izmedju ta tri osecanja, ne znam sta je najgore. Nema trenutno u mom zivotu nijedna lepa stvar, koja moze da mi vrati osmeh na lice, da me makar malo oraspolozi, ne postoji. Cemu sve ovo, kuda me ovo vodi, nikuda, znam. Sve je ovo zahvaljujuci njemu, e pa hvala mu, zbog njega sam osetila dno dna, pa i nize od toga. Ne krivim ga bas za sve, niko me ni na sta nije terao, ali, sve je nekim postupcima bacio u vodu. Ali nema veze, moja osecanja su nebitna, vazno je da je on srecan, daleko od mene, i da mu ja vise nikada necu trebati. Mozda je tako i bolje, nece mi vise unistavati, ali ni ulepsavati, zivot, sve negde otislo, odjednom, nestalo. Znam da ovaj blog i necete toliko posecivati, ali negde sam morala da kazem kako se osecam.
10 Komentari |
0 Trekbekovi