ninucka

 Zaista ne znam o cemu da vam pisem, nemam inspiracije vec duze vreme. Mozda sam vam pomalo dosadna, nisam zanimljiva i smaram vas zesce, ali bas me briga. Sto ste me brzo " skinuli" sa liste najaktivnijih blogova, nije fer, bas ste bezobrazni, salim se, naravno. E da, jos uvek lecim depresiju, ali bezuspesno. Nema od mene nista, ostala je samo bleda senka, koja polako, ali sigurno nestaje. Moja osecanja vise nikome nista ne znace, srce je slomljeno i nema popravke. Ne znam vise ni sto jadikujem, ne jadikujem, ustvari, ja se samo zalim, i stvarno sam naporna. Znam da treba gledati napred, ali meni je to tesko vec tri meseca, ne mogu da prebolim sve. Trudim se zaista, ali tesko je. Kod njega je ostala moja mladost, moji snovi i zelje, sve. Bez njega mi je i bolje i gore. Nije on za mene, niti ja za njega, ali ne mogu a da ne mislim na njega i prosle dane. I tako me vise mrzi da pisem, eto nesto sam vam rekla, tek da nije bez nista.